Vodič za izbor fakulteta: Kako pronaći pravi put nakon srednje škole

Završetak srednje škole, posebno gimnazije, predstavlja jedan od ključnih prelomnih trenutaka u životu mladog čoveka. Osećaj je mešavina uzbuđenja zbog novog početka i strepnje zbog neizvesnosti. Diploma danas postaje gotovo obavezna karika u obrazovnom lancu, a pritisak da se izabere "pravi" fakultet je ogroman. Uz sve to, lične okolnosti, finansijska situacija porodice i konkurencija na tržištu rada dodatno komplikuju odluku. Ovaj članak je posvećen svima koji se, poput autorke jednog emotivnog iskaza, nalaze na raskršću i pokušavaju da pronadu balans između strasti, realnih mogućnosti i buduće egzistencije.

Razumevanje sopstvenog položaja: Početna tačka

Pre nego što krenemo u analizu fakulteta, važno je realno sagledati svoju poziciju. Mnogi maturanti imaju vrlo dobar ili odličan uspeh u prvim godinama srednje škole, koji se možda malo pokolebao u višim razredima. Razlozi su raznovrsni: manje motivacije od strane nastavnika, povećani zahtevi, vanškolske obaveze ili porodične okolnosti. To je sasvim normalno i ne umanjuje vaše sposobnosti. Važno je prepoznati svoje jače strane - na primer, izvrsno znanje engleskog jezika (potvrđeno sertifikatima kao što je FCE), veštine u radu na računaru (Photoshop, Office paket) ili dobre ocene iz društvenih predmeta.

Finansijski aspekt je često presudan. Život u razvedenoj porodici, sa neredovnom alimentacijom, majkom koja je fabrički radnik i bakom sa skromnom penzijom, nameće potrebu za budžetskim studijama. Samofinansiranje može predstavljati nepremostivu prepreku. Stoga, prilikom izbora, neophodno je uzeti u obzir i prosečne bodovne granice za budžet na različitim fakultetima.

Dve ljubavi: Engleski jezik i Psihologija

Dva fakulteta koja se često nameću kao želja su Filološki fakultet (anglistika) i Filozofski fakultet (psihologija). Oba su izuzetno tražena i sa velikom konkurencijom, gde se čak i vukovci bore za mesto.

Anglistika: Više od samog jezika

Želja za studiranjem engleskog je česta kod onih koji ga vole i dobro ga govore od ranog uzrasta. Medutim, važno je znati da se studije engleskog jezika na filološkom fakultetu ne svode samo na usavršavanje govora ili gramatike. Program podrazumeva obimno izučavanje književnosti - engleske, američke, ali i drugih književnosti na engleskom. Ako niste ljubitelj čitanja i analize književnih dela, ovo može biti izazovno. Organizacija nastave na velikim grupama može biti haotična, a pristup udžbenicima otežan. Sa druge strane, diploma filologa omogućava rad u prosveti (kao profesor), prevodenje, podučavanje privatno ili rad u kompanijama gde je potrebno dobro znanje jezika. Medjunarodno priznati sertifikati (CAE, CPE, CELTA) su odličan dodatak i često veoma cenjeni na tržištu.

Psihologija: Pristup elitnom klubu

Psihologija privlači mnoge zbog želje da razumeju ljudski um i pomažu drugima. Međutim, upis na ovaj smer je godinama bio jedan od najtežih. Potrebni bodovi za budžet su vrlo visoki, a prijemni ispit, iako se čini jasan, zahteva temeljnu pripremu. Nakon završetka studija, mogućnosti zapošljavanja su raznovrsne, ali ne uvek lako dostupne: klinike, domovi zdravlja, škole, kadrovske službe u firmama (ljudski resursi), marketinška istraživanja ili nevladin sektor. Za samostalni rad kao psihoterapeut neophodno je dugogodišnje dodatno usavršavanje.

Traženje alternativnih puteva: Manje konkurentni fakulteti

Kada su željeni fakulteti previše riskantni zbog konkurencije, pametno je razmotriti alternativne smerove koji su bliski vašim interesovanjima, a imaju manju konkurenciju. Upravo tu se otvara široko polje društvenih i humanističkih nauka.

Filozofski fakultet - širok spektar mogućnosti

Filozofski fakultet nudi mnoge smerove za koje su potrebni znatno niži bodovi, a koji mogu biti zanimljivi onima kojima dobro idu jezici i društveni predmeti. Na primer:

• Filozofija: Zahteva kritičko mišljenje. Profesori često iskreno upozore da se diplomirani filozofi najčešće zapošljavaju kao nastavnici u gimnazijama, ali perspektive postoje i u kulturi, medijima ili daljim studijama.
• Sociologija: Proučava društvo, njegove strukture i probleme. Pruža veću praktičnu perspektivu od filozofije, sa mogućnošću rada u istraživačkim agencijama, marketingu, nevladinim organizacijama ili kadrovskim službama. Prijemni ispit obično nije previše težak.
• Pedagogija / Andragogija: Bavi se procesima učenja i obrazovanja kod dece i odraslih. Omogućava rad u obrazovnim institucijama, centrima za obuku ili korporacijama.
• Klasicne nauke: Izučavanje klasičnih jezika (latinskog i starogrčkog) i kultura. Iako specifično, omogućava rad u srednjim školama (kao profesor) ili u naučnim institucijama. Ako mrzite latinski, ovo definitivno nije smer za vas.
• Etnologija i antropologija, Istorija, Istorija umetnosti, Arheologija: Svi ovi smerovi zahtevaju specifičnu ljubav prema predmetu. Zaposlenje je često vezano za muzeje, galerije, arhive ili zaštitu kulturnog nasleđa, što u našim uslovima može biti izazovno.

Važna napomena: Na mnogim smerovima filozofskog fakulteta se uče strani jezici, ali obično jedan do dva tokom studija, ne na intenzivnoj razini kao na filološkom.

Filološki fakultet - manje traženi jezici i smerovi

Ako su vam jezici primarna ljubav, ali se plasite velike konkurencije na engleskom, španskom ili italijanskom, razmotrite druge jezike ili smerove unutar istog fakulteta.

• Manje popularni jezici: Nemački, francuski, ruski, portugalski, a posebno oni koji nisu svakodnevno prisutni (npr. nordijski jezici, turski, arapski), mogu imati manju konkurenciju, a dobro poznavanje može biti velika prednost na tržištu rada u specijalizovanim oblastima.
• Bibliotekarstvo i informatika: Ovaj smer se često preporučuje kao skriveni dragulj Filološkog fakulteta. Konkurencija je mala, a šanse za budžet velike. Prednost je što se, pored obaveznog engleskog, može birati i učiti još nekoliko stranih jezika kao izbornih predmeta tokom studija. Zanimanje bibliotekara se modernizovalo i danas podrazumeva rad sa digitalnim bazama podataka, arhivima, a mogućnosti su i u muzejima, izdavaštvu ili korporativnim informacionim centrima.