Kako izdati knjigu u Srbiji: Od rukopisa do knjižare - realan vodič

Kakvo je stanje u srpskom izdavaštvu?

Velike izdavačke kuće u Srbiji retko objavljuju neafirmisane autore. Čak i kada imaju otvorene konkurse ili primaju rukopise, prioritet imaju već poznata imena, javne ličnosti ili autori čija dela obećavaju brzu zaradu. Statistika je poražavajuća: od stotinu pristiglih rukopisa, urednici će ozbiljnije pogledati svega nekoliko, a objaviti možda jedan - i to najčešće onaj iza koga stoji preporuka ili nečija lična garancija.

Istovremeno, mali izdavači nude nešto fleksibilnije uslove, ali uz uslov da autor sam finansira troškove izdavanja. U praksi, to znači da vi plaćate štampu, lekturu, prelom, korice, a izdavačka kuća vam obezbeđuje svoj logo, ISBN, CIP i - u najboljem slučaju - distribuciju. Zarada od prodaje? O tome ćemo detaljnije, ali unapred upozorenje: od jedne prodate knjige autor često dobije tek 50 do 100 dinara, a nekad ni to.

Dve mogućnosti pre nego što objavite knjigu

Nakon što ste napisali delo, lektorisali ga, obezbedili korekturu i pripremili za štampu, na raspolaganju su vam praktično dva puta:

• Pronaći izdavača koji će preuzeti troškove - ova opcija je za većinu autora „ravno sedmici u loto izvlačenju“.
• Registrovati se kao pravno lice u Agenciji za privredne registre i postati preduzetnik, odnosno osnovati agenciju za izdavaštvo.

Obe opcije imaju svoje podvarijante, troškove i zamke. Razumeti ih na vreme može vam uštedeti mesece lutanja i značajne svote novca.

Opcija 1: Traženje izdavača - istine i zablude

Mnogi autori pošalju rukopis sa nadom da će im se neko javiti sa oduševljenjem. Realnost je drugačija: većina izdavačkih kuća ne šalje ni odgovor, a ako ga pošalju, često je to kratka odbijenica bez obrazloženja. Razlozi su višestruki - preopterećenost urednika, nedostatak vremena, ali i činjenica da izdavač traži komercijalan potencijal, a ne samo književni kvalitet.

Kada izdavač i pristane da objavi knjigu, to skoro nikad ne ide bez autorovog učešća. Čak i kod onih kuća koje zvanično „ne traže novac od autora“, ugovori se tako koncipiraju da vi snosite troškove štampe, a od prodaje dobijate simboličan procenat. Na primer, od cene knjige u knjižari, knjižara uzima 50%, izdavač od preostalog uzima najmanje 40%, a autoru eventualno ostane ostatak - i to tek kada se otplate svi troškovi koje je on već platio. U praksi to znači da autor mora još da doplati 13% ili više od očekivane zarade, jer često i tih 10% od prodaje ne pokriva ono što je unapred uložio.

Prema iskustvima onih koji su prošli ovaj put, jedini siguran način da vidite svoju knjigu u knjižari jeste da imate novac. Ne pomaže ni to što se honorari obračunavaju po komplikovanim formulama, a izveštaji o prodaji stižu retko i nepotpuni.

Opcija 2: Samostalno izdavanje - registracija agencije za izdavaštvo

Ako ne želite da zavisite od tuđe volje i čekate mesecima na odgovor koji možda nikad ne stigne, možete objaviti knjigu kao autorsko izdanje. Međutim, tu postoji jedan veliki problem: knjižare u Srbiji ne sarađuju sa fizičkim licima. Da bi vaša knjiga ušla u njihove distributivne kanale, morate imati status pravnog lica.

Rešenje je registracija preduzetnika, odnosno otvaranje agencije za izdavaštvo u Agenciji za privredne registre. Postupak je sledeći:

• Odlazite u APR (najčešće u Brankovoj 25), preuzimate uplatnice za naknadu za registraciju preduzetnika (oko 1.200 dinara) i naknadu za štampanje registracione prijave (oko 120 dinara).
• Nakon uplate i predaje dokumentacije, odlazite u poresku upravu gde birate način plaćanja poreza - paušalno ili PDV sistem.
• Potom sledi izrada pečata, prijava poslovnog prostora (može biti i stan, soba, kuća, šupa, minimalne kvadrature), a dobro je angažovati i knjigovođu koji će voditi računa o uplatnicama, prijemnicama i svim poreskim obavezama.

Ukupni početni troškovi kreću se od 4.000 do 6.000 dinara, ali ono što sledi nakon toga zahteva ozbiljnu finansijsku podlogu. Kao preduzetnik, dužni ste da svakog meseca plaćate poreze i doprinose, bez obzira na to da li ste prodali ijedan primerak knjige. Minimalni mesečni izdaci mogu biti od 300 evra, u zavisnosti od toga da li ste već negde zaposleni ili ste na birou. Država ne prašta kašnjenje ni dan, pa ova varijanta ima smisla samo ako planirate da izdate više knjiga ili da izdavaštvo pretvorite u ozbiljniji posao.

Troškovi štampe i tiraž - šta očekivati

Cena štampanja knjige zavisi od broja strana, formata, vrste poveza, kvaliteta papira, da li postoje slike, itd. Štamparije danas nude takozvanu štampu na zahtev - možete odštampati 10, 30, 50 ili 150 primeraka, koliko vam u tom trenutku treba. To je velika prednost jer ne morate odmah uložiti u ceo tiraž i rešavati problem skladištenja.

Prosečne cene za manji tiraž (do 300 primeraka) kreću se od 300 do 1.000 evra, često i više, zavisno od svih gore navedenih faktora. Važno je znati da što je manji tiraž, to je cena po primerku veća. Zato se mnogi odlučuju za tiraže od 300 do 500 primeraka, što na prvi pogled deluje mnogo, ali jedino tako mogu da dobiju prihvatljivu jediničnu cenu.

Kada se odštampa knjiga, sledi sledeći korak: kako je distribuirati. Ako ste se registrovali kao agencija, možete ravnopravno pregovarati sa knjižarama. One će i dalje uzimati svojih 50% od prodajne cene, ali barem imate pravo da se takmičite za prostor na policama. Bez statusa pravnog lica, ostajete oslonjeni na preporuke, mreže prijatelja i srećne okolnosti.

Distribucija i knjižare - začarani krug

Činjenica je da čak i kada postanete izdavač-samizdat, većina knjižara nije zainteresovana za vaše naslove. Police su zatrpane, hiperprodukcija je ogromna, a prodaja slaba. Knjižare radije izlažu poznate autore i bestselere jer se oni brže obrću. Nepoznat autor sa autorskim izdanjem najčešće završi u zapećku, daleko od očiju kupaca.

Postoje internet knjižare i sajtovi koji primaju autorska izdanja, ali tu je promocija isključivo na vama. Bez reklame, vaša knjiga je samo jedna od hiljada na virtuelnoj polici. Ako imate sreće, neko će je slučajno videti i - još veće sreće - kupiti.

Jedna od mudrosti koje se mogu čuti od iskusnijih je da knjigu ne prodaje njena sadržina, već ime autora ili marketinški budžet. Zato mnogi odustaju ili traže alternativne puteve - pojavljivanja na sajmovima, promocije u bibliotekama, književne večeri, gostovanja u medijima. Ali sve to zahteva poznanstva, vezu ili dodatni novac.

Marketing i promocija - bez plana ništa

Bilo da izdate knjigu sami ili preko izdavača, marketing ostaje na vama. Veće izdavačke kuće reklamiraju samo proverene autore, a male kuće nemaju kapacitet za ozbiljnu promociju. To znači da morate samostalno da osmišljavate strategije: od društvenih mreža, preko blogova i sajtova, do direktnog kontakta sa novinarima i voditeljima.

Ono što može napraviti razliku jeste da se povežete sa ljudima iz kulturnog miljea, da šaljete knjigu na književne konkurse, da učestvujete u zbornicima i tematskim večerima. Nekome se posreći da ga pozovu na televiziju, radio ili da napiše gostujući tekst za poznati portal. Ali osloniti se isključivo na sreću - to je put koji vodi u razočaranje.

Pisanje, blokade i inspiracija - kako nastaviti

Pre nego što uopšte dođete do faze objavljivanja, mnogo autora zapne u večitom problemu: blokadi i nedostatku inspiracije. Iskustva autora su različita - neki pišu svakodnevno, svesno i planski, drugi čekaju taj „faktor X“ koji dolazi niotkuda. Istina je da pisanje nije samo stvar talenta, već i discipline.

Kada osetite blokadu, ne odustajte. Vraćajte se tekstu redovno, pa makar napisali samo dve-tri rečenice. Čitajte druge knjige, šetajte, zapisujte svaku misao, ma koliko fragmentarna bila. Mnogi iskusni pisci tvrde da najbolje ideje dolaze kada se najmanje nadate - u tri sata ujutru, u dugoj šetnji ili dok obavljate potpuno nepovezan zadatak. Važno je da imate svesku pri ruci i da zapisujete te trenutke.

Kada je reč o proširivanju teksta i opisivanju likova, situacija i emocija - ne preterujte sa ukrasima. Jednostavnost i iskrenost uvek nađu put do čitaoca. Ako niste sigurni, dajte rukopis nekom objektivnom čitaocu, najbolje onom koji ne zna ništa o vama, i slušajte šta ima da kaže. Pisati srcem i živeti svoju priču - to je ono što vas izdvaja od gomile.

Zaštita autorskih prava - ne zaboravite ovaj korak

Pre nego što rukopis pošaljete bilo kome, pobrinite se za zaštitu autorskih prava. Iako je kod nas po zakonu delo zaštićeno samim činom nastanka, u praksi je preporučljivo da registrujete autorska prava u Zavodu za intelektualnu svojinu. Takođe, čuvajte sve verzije dokumenata, prepiske, datume i dokaze da ste vi stvaralac. Ideje se kradu, a neafirmisan autor lako može postati žrtva.

I u samom izdavačkom ugovoru obratite pažnju na klauzule o pravima, teritoriji, trajanju i procentima. Ako angažujete lektora, potpišite ugovor o delu; isto važi za dizajn korica i prelom. Bez toga, lako se može desiti da neko iskoristi vaše delo, a vi ostanete praznih ruku.

Koliko zapravo košta objavljivanje knjige?

Da sumiramo: objavljivanje knjige u Srbiji nije besplatno, osim u retkim slučajevima kada izdavač snosi sve troškove. Evo okvirnih brojki sa kojima treba da računate:

• Lektura i korektura: od 3.000 do 10.000 dinara, zavisno od obima.
• Prelom i dizajn korica: od 5.000 do 15.000 dinara.
• Štampa manjeg tiraža (300 primeraka): od 50.000 do 80.000 dinara.
• Registracija agencije za izdavaštvo + mesecni porezi: minimalno 30.000 dinara godišnje.
• Promocije, sajmovi, reklame: nepredvidivo, ali bez par stotina evra ne računajte.

Povrat novca? Teško. Prodaja knjiga u Srbiji je mala, prosečan tiraž ne prelazi 500 primeraka, a da bi zaradili nešto, morate prodati gotovo sve primerke. Većina autora sa prvom knjigom izgubi novac. To nije prijatna informacija, ali je istina koju treba znati pre nego što krenete.

Online izdavaštvo i elektronske knjige - moguća prečica

Danas postoje i opcije koje zaobilaze klasičnu štampu i knjižarske rafove. Platforme za samostalno objavljivanje, poput onih koje distribuiraju elektronske knjige za Amazon, Barnes & Noble i slično, postaju sve popularnije i kod nas. Neke domaće internet knjižare primaju autore i bez statusa pravnog lica, mada je konkurencija ogromna, a marketing ostaje na vama.

U poslednje vreme javljaju se i konkurusi za e-izdanja, gde izdavač plaća tantijeme od 10 do 15% i preuzima tehničku pripremu. Ovo može biti dobar početak za one koji žele da vide kako njihovo delo diše među čitaocima, bez ogromnih početnih troškova. Ipak, ni tu nema garancije - vaša knjiga može da se izgubi u moru naslova.

Zaključak: da li se isplati i kako dalje?

Izdavanje knjige u Srbiji je hod po tankoj žici. Potreban je spoj kvaliteta, strpljenja, novca i malo sreće. Ako želite samo da objavite knjigu za svoju dušu, dovoljno je odštampati nekoliko primeraka i podeliti ih prijateljima. Ali ako sanjate o knjižarskim policama, potpisivanjima i prihodima od prodaje - budite spremni da uložite i mnogo više nego što mislite.

Ključna poruka koju nose iskustva raznih autora jeste: ne prepuštajte stvari slučaju. Istražite izdavače, uporedite cene, konsultujte se sa knjigovođom, pravite plan. Naći izdavača koji će sve finansirati jeste skoro nemoguća misija - zato razmislite o registraciji agencije ili o izdavačkim kućama koje rade po principu sufinansiranja. I što je najvažnije, nastavite da pišete i usavršavate se, jer bez dobrog rukopisa svaka priča o objavljivanju nema smisla.

A kada jednom vaša knjiga ugleda svetlost dana, setite se da ništa ne dolazi samo od sebe - iza svake stranice stoje sati rada, odricanja i uloženih sredstava. Knjiga je ogledalo autora i njegove upornosti.